„Oslobađanje“ budžeta od Fonda PIO prioritet


Oslobađanje budžeta od izdvajanja za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja mogao bi da bude jedan od temelja reformi usmerenih ka smanjenju javne potrošnje. Takav potez otvorio bi ne samo više sredstava za investicije u velike infrastrukturne projekte, većbi omogućio i smanjenje poreskih stopa, ocenjeno je juče na okruglom stolu u Ekonomskom institutu na kojem je predstavljena studija „Model ravnoteže mora da se menja“.

Ministarka finansija Diana Dragutinovićkoja je zajedno sa guvernerom Narodne banke Radovanom Jelašićem prisustvovala prezentaciji, ocenila je da Srbija u ovom trenutku ne može da ima niže poreske stope imajući u vidu demografsku sliku, planove u pogledu infrastrukture, kao i očekivanja od sektora prosvete i zdravstva. Ona je istakla da poreski sistem ipak mora da se reformiše.

Jedan od autora studije Mahmud Bušatlija izjavio je da je jedan od preduslova reforme javnog sektora pretvaranje javnih državnih i komunalnih preduzeća u akcionarska društva, a deo njihovih akcija pripao bi obaveznim socijalnim fondovima. Osim od akcija javnih preduzeća, obavezni socijalni fondovi sredstva bi dobili i od formiranja zemljišnih fondova u koje bi ušlo građevinsko zemljište i od čije bi eksploatacije sticali zaradu. Tako prikupljena sredstva, uz novac od doprinosa, socijalni fondovi bi mogli da investiraju kroz zatovrene investicione fondove i tako se finansiraju bez potrebe za novcem iz budžeta.

Stojan Stamenković, takođe jedan od autora studije, ocenio je da neće moći da funkcioniše model ravnoteže u kojem unutrašnja tražnja i potrošnja rastu brže od bruto domaćeg proizvoda. Kada je rečo najnovijim procenama razvoja ekonomske situacije u Srbiji, Stamenkovićje istakao da se, prema realističnom scenariju, očekuje duži period oporavka pa bi željenu stopu od šest odsto privrednog rasta Srbija dostigla tek 2013. godine. Vladimir Vučkovićnaglasio je da će inflacija u Srbiji verovatno biti nestabilna i relativno visoka, perspektive oporavka privrede su neizvesne pa bi porast nezaposlenosti i pad zarada mogao da izazove šire socijalne probleme, političke potrese i orijentaciju vlade na ostvarivanje kratkoročnih populističkih ciljeva. Takođe, bez reforme javnog sektora, budžetski deficit i javni dug bi rasli. On je zaključio da bi koordiniranje monetarne i fiskalne politike, u pravcu formiranja efikasnije i izvozno orijentisane privrede, bio preduslov novog modela ravnoteže i rasta. U izradi studije učestvovao je i saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovačević

Program sa MMF nema alternativu

- Program Srbije sa MMF-om nema alternativu i mora biti nastavljen, ne samo zbog kredita i drugih međunarodnih finansijskih institucija, veći zbog komercijalnih kredita i razvoja finansijskog i deviznog tržišta - rekla je Dragutinovići podsetila da će ove godine budžetski deficit biti 4,5 odsto BDP, a da bi u sledećoj mogao da bude oko četiri odsto, iako je MM insistirao da bude sveden na 3,5 odsto BDP.

Standard u padu

- Opšti standard sledeće godine biće još lošiji nego u 2009. uprkos tome što će privreda zabeležiti blagi rast od jedan odsto. Prvi znaci oporavka standarda biće vidljivi u 2011. - izjavio je juče jedan od autora studije Stojan Stamenkovići ocenio da bez neophodnih promena Srbija može da dođe u situacija da ne može da otplaćuje dugove. Inače, prema realističnom scenariju studije, evro bi na kraju sledeće godine trebalo da vredi 103,2 dinara, na kraju 2011. oko 106,1 dinara, a do kraja 2015. čak 119 dinara.

Izvor: Danas