Medjugodišnja inflacija je tokom drugog tromesečja bila u padu i u junu se, šesti mesec zaredom, kretala ispod donje granice cilja za 2010. od šest plus - minus dva odsto, ocenila je danas Narodna banka Srbije (NBS) i izrazila očekivanje da će se inflacija tokom trećeg tromesečja kretati u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja.U avgustovskom "Izveštaju o inflaciji", NBS je procenila da će cene poljoprivrednih proizvoda u narednim mesecima presudno odredjivati kretanje inflacije, a u trećem tromesečju trend usporavanja medjugodišnjih stopa rasta inflacije biće prekinut i inflacija će se vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.NBS je procenila da će se u trećem tromesečju povećati cene ulja, brašna, mlečnih preradjevina, konditorskih proizvoda i pića, dok se kod cena neprehrambenih proizvoda, pre svega usluga, očekuje nešto viši rast u poredjenju s prethodnim tromesečjem.   Taj rast cena, biće posledica očekivanog rasta bazne inflacije (rast regulisanih cena) u narednom tromesečju, imajući u vidu vremensko kašnjenje u prenosu efekata majske i junske depresijacije, ali i rast cena inputa u proizvodnji preradjene hrane (pšenica, kukuruz).

Iako je domaća tražnja i dalje veoma niska, u narednom periodu treba očekivati blago povećanje inflatornih pritisaka po osnovu rasta cena hrane, ali i depresijacije dinara i vremenskog kašnjenja u prenosu njenih efekata na domaće cene.NBS je procenila da će medjugodišnja stopa rasta potrošačkih cena na kraju trećeg tromesečja biti na višem nivou u odnosu na kraj drugog i iznositi oko 5,4 procenta, ali će medjugodišnja stopa rasta biti u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja.Na nivou trećeg tromesečja NBS očekuje rast potrošačkih cena od oko 0,5 odsto po osnovu povećanja cena koje se formiraju slobodno, rasta pojedinih regulisanih cena, ali i po osnovu očekivanog manjeg pada cena poljoprivrednih proizvoda od sezonski uobičajenog.U drugom tromesečju ove godine, ukupna i bazna inflacija ostvarile su rast, navedeno je u Izveštaju, uz napomenu da je rast ukupne inflacije najvećim delom rezultat rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

U pravcu jačanja inflatornih pritisaka uticala je depresijacija dinara, dok su niska agregatna tražnja i pad cena preradjene hrane delovali dezinflatorno.Posmatrano po mesecima, rast bazne inflacije je ubrzan u aprilu i junu (0,4 odsto i 0,5 odsto), dok je u maju, neočekivano, zbog pada cena mesa, bazna inflacija negativna.Najveći doprinos tromesečnom rastu bazne inflacije dale su cene neprehrambenih proizvoda (0,9 procentnih poena), pre svih bela tehnika, automobili, kućna hemija, odeća i obuća, alkoholna pića, zakup stana i školarine na fakultetu.
S druge strane, cene hrane (u okviru bazne inflacije) imale su znatno manji pad nego u prethodnom tromesečju, prvenstveno zbog povećanja cena suncokretovog ulja, koje je delom bilo neutralisano padom cena svežeg mesa.Regulisane cene (pod kontrolom države) su, u skladu s očekivanjima NBS, usporile rast na 2,3 odsto, sa 5,5 procentnih poena u prvom tromesečju, a od početka godine rast regulisanih cena je iznosio 8,0 odsto. Medjugodišnji rast regulisanih cena u junu je dostigao 9,6 odsto.Rastu regulisanih cena najviše je doprinelo poskupljenje naftnih derivata, lekova, TV pretplate i komunalno - stambenih usluga. Do očekivanog pada cena naftnih derivata u junu nije došlo, pošto je efekat pada cena sirove nafte u maju i junu u najvećoj meri poništen slabljenjem dinara u odnosu na dolar. Cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda imale su odlučujući uticaj na kretanje inflacije u drugom tromesečju, navedeno je u avgustovskom "Izveštaju o inflaciji".

Izvor: Tanjug