Pozitivan trend kretanja vrednosti indeksnih pokazatelja Berze započet sredinom godine snažno je nastavljen i tokom septembra, tako da u proteklom mesecu indeks BELEX15 beleži rast vrednosti od 115,17 indeksnih poena (+16,20 odsto), a indeks BELEXline 193,26 poena, odnosno 14,26 odsto. Od ukupno 22 trgovačka dana u sepembru, oba indeksa su zabeležili pad vrednosti na dnevnom nivou samo šest puta, pri čemu su, pored dve negativne promene vrednosti pokazatelja početkom meseca, ostale četiri zabeležene na samom kraju meseca, što moguće, ukazuje na promenu trenda u dolazećem periodu. Najviša godišnja vrednost indeksa BELEX15 postignuta je na nivou od 862,85 indeksnih poena u četvrtak, 24. septembra, a istog dana ovogodišnji maksimum indeks BELEXline zabeležio je na nivou od 1.607,85 poena.

Poslednja četiri radna dana septembra su za indeks BELEX15 doneli pad vrednosti od -4,27 odsto, a za indeks BELEXline -3,72 odsto, tako da je indeks BELEX15 mesec završio na nivou od 825,97 indeksnih poena, dok je poslednja vrednost indeksa BELEXline u septembru iznosila 1.548,10 poena.

Vrednost indeksa Berze u septembru 2009. godine kretala se na nivoima zabeleženim krajem oktobra i početkom novembra prethodne godine.

                                                                                                                              

Osnovna karakteristika trgovanja tokom septembra jeste intenzivnije trgovanje akcijama u odnosu na prethodni period. Avgustovski promet vlasničkim hartijama iznosio je 2,2 milijarde dinara, što, ujedno, predstavlja i najvišu mesečnu vrednost od početka 2009. godine. Kao i u prethodnom periodu čelo liste akcija sa najvećom vrednošću prometa pripalo je niškoj AIK banci. U trgovanju akcijama pomenutog izdavaoca ostvaren je ukupan promet od bezmalo 252 miliona dinara.

Poslednjeg dana septembra najviše razloga za zadovoljstvo imali su vlasnici akcija zemunskog Pupin Telecoma, odnosno kompanije Messer Tehnogas a.d. Beograd, čije su akcije zabeležile mesečni rast od 60 odsto, odnosno 59,86 odsto.

Sa druge strane, najveću negativnu promenu od 21,35 odsto ostvarile su akcije beogradske Energomontaže. Na drugom mestu liste mesečnih «gubitnika« našla se fabrika ulja Vital iz Vrbasa, čije su akcije umanjile vrednost za 18,89 odsto.

Tokom septembra realizovane su i tri blok transakcije. U dve blok transakcije akcijama Sloge iz Novog Pazara, ostvaren je ukupan promet od 96,6 miliona dinara. U blok transakciji akcijama beogradskog Kopaonika ostavren je promet od 25,1 miliona dinara.

Direktna posledica pozitivnog trenda na Beogradskoj berzi tokom septembra jeste rast vrednosti ukupne tržišne kapitalizacije, koja je 30. septembra iznosila 964,8 milijardi dinara, što u poređenju sa poslednjim danom prethodnog meseca predstavlja rast od oko 3,3 odsto. Najveći rast vrednosti tržišne kapitalizacije zabeležen je kod komponenti indeksa BELEX15. Tržišna kapitalizacija petnaest najlikvidnijih domaćih akcija uvećana je u odnosu na avgust za 17,8 odsto. Akcije iz indeksne korpe BELEXline uvećale su vrednost kapitalizacije za 15,5 odsto. Posmatrano po metodama trgovanja, neuporedivo veći rast vrednosti kapitalizacije zabeležen je kod metoda kontinuirane trgovine. Akcije iz ovog metoda trgovanja uvećale su vrednost kapitalizacije za 17,3 odsto u odnosu na kraj avgusta, dok su akcije iz metoda preovlađujuće cene zabeležile porast od 0,37 odsto.

Kada je reč o sektorima, najvišu vrednost tržišne kapitalizacije ostvario je sektor »Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana«. Poslednjeg dana septembra ukupna tržišna kapitalizacija 159 izdavalaca iz ovog sektora iznosila je 234,4 milijarde dinara.

Za razliku od akcija, promet u trgovanju obveznicama Republike Srbije tokom septembra beleži negativnu promenu u odnosu na prethodni mesec. Ukupan promet obveznicama RS u septembru je iznosio 296,6 miliona dinara, odnosno bezmalo 3,2 miliona evra, što u poređenju sa prethodnim mesecom predstavlja pad od 31,4 odsto.

Najtrgovanija sa ukupnim prometom od 888,8 hiljada evra bila je serija sa rokom dospeća 2016. godine. Na drugom, odnosno trećem mestu liste najtrgovanijih obveznica RS sa prometom od 860,8, odnosno 474 hiljada evra bile su serije sa rokom dospeća 2015., odnosno 2010. godine.

Svih sedam serija obveznica RS zabeležilo je pozitivnu promenu tokom septembra. Najveća, od 1,90 odsto ostvarena je kod serije sa rokom dospeća 2014. godine. Promenu iznad jedan odsto ostvarile su i serije A2014 i A2015.

Godišnja stopa prinosa se poslednjeg dana septembra nalazila u rasponu od 5,35 odsto za seriju A2016 do 5,74 odsto za seriju koja na naplatu dospeva maja naredne godine.

Ukupna tržišna kapitalizacija sedam serija obveznica RS poslednjeg dana septembra iznosila je 152 milijarde dinara, što u poređenju sa poslednjim danom prethodnog meseca predstavlja porast od bezmalo 1 odsto.

Značajan rast prometa na Beogradskoj berzi u septembru prouzrokovan povećanim trgovanjem akcijama od čak 97% u odnosu na prethodni mesec, što ujedno predstavlja i najveći mesečni rast vrednosti prometa ovom vrstom hartije u ovoj godini, propraćen je povećanom aktivnošću stranih investitora u trgovanju.

Učešće stranih investitora u trgovanju akcijama (FIS) drugi mesec za redom imalo je tendenciju povećanja prosečnih dnevnih vrednosti. Prosečna dnevna vrednost ukupnog FIS-a u septembru se u odnosu na prethodni mesec povećala za 12,7 odsto i iznosila je 48,3 odsto ukupnog trgovanja akcijama, što predstavlja najveću prosečnu dnevnu vrednost od aprila meseca. Takođe, već drugi mesec za redom, učešće stranaca na strani kupovine (52 odsto) veće je nego na strani prodaje (44,5 odsto) čineći više od polovine prometa akcijama prvi put u poslednjih pet meseci. Posmatrano na godišnjem nivou, u prvih devet meseci aktivnost stranaca je gotovo izjednačena na strani kupovine i prodaje, sa tendencijom povećanja b-FIS-a, i kreće se na nivou od približno 44 odsto.

Učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama (FIB) zabeležilo je blago povećanje u odnosu na prethodni mesec i u septembru je iznosilo 4,4 odsto ukupnog trgovanja obveznicama na Berzi. Vrednost FIB-a od početka godine iznosila je 9,4 odsto, ponovo ukazujući na dominantniju zainteresovanost stranaca za vlasničke hartije od vrednosti, prepuštajući trgovanje obveznicama Republike Srbije domaćim investitorima.